Jedna vrlo vrlo kratka pričica, stara par godina

BESMRTNI

Autor: Biljana Malešević

Gleda me i kaže mi: „Znaš li ti ko sam ja?“. Visoka je i vitka, izgleda kao manekenka, obučena je skupo, ali i pored toga, nemam pojma o kome je reč. Nikada je pre nisam video. Čak mi ne izgleda ni poznato. Ona njuška branik svojih kola, koji sam delimično ulubio svojim harlijem.

-„Smem li da primetim da ste se vi zaleteli u mene.“-kažem mirno. Pa, poznato je da je onaj koji vozi iza vas po zakonu mora da drži odstojanje da bi imao vremena da koči na vreme, u slučaju potrebe. Nisam ja kriv što ne želim da gazim mačke. A i ko zna šta bi se desilo mom motoriću. Skupo sam ga platio.

-„Kako se usuđuješ, bedni mali smrtniku!“-vrišti ona i tada primećujem njene oči, koje su intenzivno žutih beonjača, i primećujem da su joj zubi načinjeni od svetlucavih belih kristala i da joj je kosa usađena u kožu lobanje pomoću posebnih kopči, sve tipično za besmrtne. To znači da je verovatno jako bogata i moćna ličnost. Shvatam da sam poražen i da mi je najbolje da se povučem.

-„Izvinite, platiću svu štetu“-kažem ponizno-„Kriv sam.“

Ne treba se kačiti sa besmrtnima. Oni koji su primili taj tretman mogu da budu samo izuzetno bogati i moćni ljudi, a takvima ne smete stati na žulj. Znam gde mi je mesto.

-„Tako je bolje.“-kaže ona i osećam olakšanje. Bio sam već spreman da kleknem pred nju ako bude potrebno. Ona me odmerava od glave do pete.

-„Nisi loš“-kaže i jednim otiskom prsta upisuje svoj broj telefona u moju kontakt tablu na harliju-„Javi mi se ponekad. U stvari, javi se što pre obavezno, inače će digitalni snimak ovog sudara kojeg si izazvao otići pravo u policiju, a ti znaš šta se dešava smrtnicima koji se kače sa nama.“

Nama. Besmrtnici se uvek ograđuju ovim „mi“ od smrtnika kao da se nismo svi rodili iz smrtnih utroba. Kao da su oni nešto drugo, kao da ih je rodilo sunce, magla ili kišni oblak a ne smrtna materica. Oni su van zakona. To ih odvaja od nas ostalih. Oni su takođe, uglavnom neplodni, što je i logično, kad se sve uzme u obzir. Oni su takođe stari nekoliko vekova ali to nekako ipak ne utiče na razvoj njihove plemenitosti i mudrosti, koja kao da sa proticanjem vekova njihovog života, umesto sve veća, postaje sve manja. Čudno i nelogično, ali je tako. Počinjem da se navikavam na činjenicu da će od ovog trenutka dužina i kvalitet mog života zavisiti od raspoloženja i kaprica ove žene. A to nije nimalo utešno.