Jedna malo blesava priča od pre nekoliko godina

PRONALAZAK

Autor: Biljana Malešević

Mihajlo je apsolutno najbolji stručnjak iz genetike koji postoji na svetu. Ujedno je dobar čovek, što je odlično, s obzirom na mogućnost zloupotrebe posla. Međutim, njegovi izumi su gotovo uvek toliko uvrnuti i toliko avangardni da nikad nisu stigli do javnosti da bi bili primenjeni. Kao njegova najbolja prijateljica i najbliskija osoba obično sam prva, a u najvećem broju slučajeva i poslednja koja daje sud da li će Mihajlo da pokuša da negde obelodani neki svoj pronalazak. Kad ja kažem „ne“ na neki novi Mihajlov pronalazak, onda je to „ne“ uvek konačno. Toliko mnogo mi on veruje.

Pre nekoliko godina me je zvao u cik zore oduševljeno  objašnjavajući kako je pronašao način da se čovek rađa u jajetu. Trebalo mi je izvesno vreme da mu objasnim kako se odvija porođaj i zašto bi takav pronalazak bio besmislen. Nije to sjajno primio. Jednom me je nazvao da objavi da je pronašao način da se ženskim bebama izmeni određeni gen čime će se tokom adolescencije razviti savršeno poprsje. Nevolja je bila samo u tome, kaže, što bi muško potomstvo tako tretiranih žena, takođe imalo takve iste „savršene“ grudi. Sitnica, kaže on, ali od toga ipak nije bilo ništa.

A jednom je ozbiljno počeo da se bavi idejom da se uticajem na DNK formiraju generacije koje će se hraniti isključivo fotosintezom. Početni rezultati su bili tako užasni da sam ga prekinula pre nego što je nastala ozbiljna tragedija.

Pre četiri dana me je ponovo nazvao u tri ujutro i obavestio da ima novi pronalazak.

-„Znaš li šta svaki čovek želi?“-upitao me je odmah.

-„Sreću, zdravlje, uspeh i dobar seks?“-predložih.

-„Pa dobro, i to. Ali ljudi žele i da mogu da promene pol kad god požele, brzo, bezbolno i bez posledica.“

Tresnuh snažno čelom o noćni stočić.

-„Mihajlo, ti si načisto lud!“-dreknuh besno u slušalicu i pošto sam je zalupila nastavila sam da spavam.

Skoro pet nedelja nakon toga nisam mogla da pronađem Mihajla. Bila sam sigurna da je, kao i uvek dosad, otpisao najnoviji „pronalazak“ nakon moje krajnje negativne reakcije, ali me je brinulo što ga nema.

A onda, jedno rano jutro, probudila me frenetična zvonjava na vratima. Ispred ulaza je stajala rasna, visoka i stamena, ali ipak veoma privlačna plavuša. Imala je možda oko trideset i pet godina. Činila mi se užasno poznatom, ali nisam mogla da se setim odakle. Onda ona progovori.

-„Ćao Dijana, dušo, to sam ja, Mihajlo. Jel’ možeš, molim te, da mi objasniš kako se kog đavola koriste ovi tamponi? Nikako da provalim.“