Pisanije

Happy New Year!!!

Mala rezolucija, 5-6 alatki od toga 4 upotrebljive, toolbar za zaplakati, ali ipak, može da bude zabavno.

Pokušaj broj jedan je stvarno bezveze ispao, ali za drugi, ovo valjda nije tako loše. Mada, ne znam zašto koristim alat za crtanje kao da je akril ili tempera. Ali dobro, valjda to neko i tako radi.... Dakle, Pen try No 2!!!!

Nakon dugo vremena, evo malo novog. Graphic pen (hvala Vaso!), i jedan od prva tri rada sa ovom olovčicom. Mnogo lakše nego crtati mišem.

Istekao mi word trial verzija, pa više ne radi copy/paste, ništa od Mime do daljnjeg (Wordpad neće da otvori docx), a i radova mi ponestalo. Ovo su rani radovi sa početaka brljanja po photoshopu.  

 Kako nastaje crtež u Photoshopu (gladna sam, očigledno ovo je podsvesno)

Priča opet negde iz perioda 1992/1993 godine, mislim da sam bila pod utiskom toga koliko okruženje, ljudi oko nas, okolnosti, društvo, utiču na nas i formiranje naše ličnosti, i to koliko moramo da se pretvaramo da bi bili prihvaćeni. Jeste možda malo naivno, ali dobro, ipak sam tada bila vrlo mlada i vrlo neiskusna.   KUPAC autor: Biljana Malešević Nije on naprosto LIČIO na čoveka, on je BIO čovek, samo sa malom greškom. Možda bi bilo tačnije reći "ono" umesto "on", jer to biće nije imalo pol. Ono je variralo, menjalo se. U nekom vremenskom periodu neodređene dužine bio bi jedna gotovo sasvim određena ličnost i delovao bi toliko oformljeno i skladno i toliko stvarno da bi samo sasvim pažljiv, pa još i zainteresovan posmatrač mogao da primeti neznatno talasanje u njegovom izgledu i ponašanju. Ma koliko da se trudio, nije čak   mogao ni da se sasvim stabilizuje u jednom obličju i liku, čak ni nakratko, već je više, onako, varirao oko nekog ravnotežnog položaja...

Možda malo patetično, ali dobro, izmite u obzir da sam imala oko 20 godina kad sam ovo pisala. Dakle, stadandardno za taj uzrast je li tako? NARKOMAN by Biljana Malešević, negde daaaavne 1992 godine Ti samo maštaš, a sujeverni deo tebe nekako zna da se ono o čemu sanjaš nikad ne ostvaruje, ti samo sanjaš, a ništa ne radiš i lepo ti je dok živiš u snovima, i lepo ti je dok se drogiraš maštom i mišliš da si sam svoj režiser. I smeškaš se dok misliš o lepim stvarima, koje se nikad neće dogoditi, i toliko si već duboko u drogi da gotovo sasvim veruješ u ono što postoji samo u tvojoj glavi. Ti više nisi u stanju da živiš, a da se povremeno ne prebaciš u onaj drugi svet u tvojoj glavi, u kome je sve onako kako ti želiš da bude, gde si režiser, a ne glumac... Ti si, u stvari, narkoman. Ali ti svoju drogu praviš sam i ubrizgavaš je direktno u mozak, u krv, u vene i u srce. I budiš se svaki put sa sve većim osećajem beznađa i očajanja, koji štrca iz svih pora na tvom telu i svaki put sve b...